U nastavku intervjua sa mojim drugom, pričamo detaljnije o manifestaciji multipla skleroze, oblicima i simptomima napada. Takođe možete pročitati o potpunom procesu postavljanja nesumnjive i tačne dijagnoze multipla skleroze.

Šta je i kako se manifestuje

K: Hoćeš sad da mi kažeš šta je MS?

D: MS je autoimuna bolest koja se manifestuje time da imuni sistem napada mijelin, zaštitni omotač nerava. On se sastoji od ćelija koje su nalik na masno tkivo i koje služe kao izolacija za električne impulse koji prolaze kroz nerve. Prvo je da štite nervna vlakna, koja su jako krhka i nežna, a druga stvar je izolacija. MS razjeda mijelin u periodima napada u trenucima kada imuni sistem prepoznaje mijelin kao nekakvo strano telo i onda kreće da ga uništava. Onda se povuče, onda mijelin polako zarasta posle toga, tako da to stvara karakterističnu sliku MS-a, da imamo pogoršanja i poboljšanja koja su naizmenična. Imamo pogoršanje koje se manifestuje bilo kakvim nervnim problemom, može da zakači apsolutno sve u telu, npr, paraliza ruku, gubitak osećaja negde, osećaj vreline, osećaj hladnoće, trnjenja, dupli vid, kao što sam ja imao, slabljenje kapaka, problemi sa varenjem, apsolutno bilo šta što vam padne na pamet vezano za nerve što može da se desi.

K: Ti si osećao trnjenje samo sa jedne strane tela, da li to znači da ti je bila zahvaćena samo jedna strana mozga?

D: Ustvari, na snimku se vidi da imam oštećenja sa obe strane, tj, da sam imao po jednu malu leziju, ali sa jedne strane mozga nije mi pravila probleme.

Karakteristika napada je da to ništa ne boli. To dolazi neprimetno potpuno i samo odjednom imate osećaj da vam nešto u telu ne radi. To traje oko par nedelja. Ustvari napad traje samo par dana, posle toga ostrane posledica od napada. Dakle, neki nerv koji je ostao bez svoje izolacije i koji se više ne ponaša normalno, i posle nekog vremena ta izolacija se obnovi. Međutim, proces obnove nije savršen. To je problem sa MS-om, da jeste savršen, to bi bila bezazlena bolest. Međutim, svaki nerv, posle svakog napada, postaje manje efikasan, tj, taj omotač okolo postaje sve tanji i tanji, dok na kraju ne dođe do toga da taj omotač potpuno nestane. To se dešava posle dosta godina. Tada taj nerv postane ili polufunkcionalan ili potpuno nefunkcionalan. Treba se koncentrisati na to da napadi budu što ređi i da što kraće traju, kako bi napravili što manju štetu.

K: To je znači jedino na čemu sa sada može da se radi?

D: Da, jer pravog leka nema. Osim možda nekih stvari o kojima ću kasnije pričati koje su malo rizične po život.

Nakon napada imamo oporavak koji traje par nedelja ili čak meseci, dok se taj mijelin izregeneriše.

K: Šta osećaš tokom oporavka?

D: Osećam disfunkciju tok nerva koja se polako smanjuje. Ukoliko je posledica bilo neko trnjenje, to vremenom postaje sve bleđe i bleđe. I jednog dana se probudite i sve bude normalno.

K: Pošto si rekao da napada traje nekoliko dana, koja je razlika između napada i oporavka?

D: Ne možeš da osetiš razliku, subjektivno je. Imunitet u početku pravi problem, ali ti sve vreme osećaš isto, dok simptomi potpuno ne nestanu. Uglavnom ne napda periferne nerve. Ne napada nerve koji su po rukama, nogama, ostatku tela, već napada moždano stablo i mozak. U najvećem broju slučajeva napadi su lokalizovani tu, što mi dođe isto, jer ako je nerv prekinut na početku šta mu vredi što je čitav na kraju.

Detaljno o dijagnozi

K: Da li postoji još neka druga metoda detekcije ili je NMR jedini?

D: Da bi se uspostavila dijagnoza tri stvari treba da budu ispunjene. Prvo, pozitivan NMR, koji takođe može biti izazvan nekim virusima koji napadaju mozak, potpuno isto izgleda NMR. Druga stvar je pregled krvi. A treća stvar je analiza likvora. Radi se lumbalna punkcija, uzima se likvor iz kičme na analizu.

K: Da li to boli? Da li dobiješ anesteziju za to?

D: Ne, sama punkcija ne boli ništa. Legneš na leđa, ubodu ti iglu između pršljenova i to boli kao i svaka druga injekcija. Ono što je problem je što oko mozga i kičmene moždine postoji omotač od tri sloja koji zadržava likvor u sebi, tako da mozak i ostali nervi bukvalno plivaju u balonu koji se nalazi oko njih. Pri uzimanju uzorka, taj balon se probije i tečnost iz tih opni ističe u kičmeni kanal. Prvo što se te opne izduvaju, onda nalegnu na mozak i na kičmu, a plus zbog nedostatka tečnosti, vrše pritisak na nerve. Posledice toga su da imaš osećaj kao da te gazi kamion. Non stop osećš užasne, neverovatne bolove u svakom delu tela, najgore koje možeš da zamisliš, koji traju oko sedam dana, bez ikakvog prestanka.

K: Da li to mora da se radi?

D: Mora. Ali ne dobiju svi te bolove, oko pola pacijenata dobije, ja sam upao u tu polovinu. Ti bolovi popuštaju samo ako ležiš apsolutno nepomično sat dva, onda prestanu. Međutim onda moraš da ustaneš da jedeš, da opereš zube, ideš u wc i sve ponovo počne. To je verovatno najgori pakao u životu koji sam preživeo.

Isto može da se desi kada se radi epidural kod porođeja, tako da ja savetujem ženama da izdrže taj jedan dan dok traje porođaj, nego da rizikuju posle strašne bolove sedam dana. Prilikom epidurala ne bi trebaloda se probuši omotač, ali je moguće, koliko god da je stručna osoba koja daje. Nije samo što sedam dana umireš od bolova, nego ne možeš ništa da radiš, kao što je da dojiš i slično.

Ako u likvoru nađu limfocite, što znači da je imuni sistem prisutan u moždanom tkivu i njegovoj okolini, što ne bi trebalo nikad da se desi, nikad, nikad, jer postoji nešto što se zove „blood brain barrier“. Imuni sistem je zadužen da van te barijere radi, ubija bakterije i viruse. Imuni sistem kad radi on pravi upale i ožiljke i to je sve prirodno, a sad ako bi pravio upale i ožiljke po nervima, to bi bilo mnogo loše. Zato mozak ima tu barijeru i infekcije unutar mozga se rešavaju na neki drugi način. Osim kada su baš jake infekcije, onda se dešava da imuni sistem prodre, a inače ne bi trebalo.

Postoje i neki markeri u krvi, ali sam taj marker ništa ne znači. Najsigurniji su magnetna rezonanca i analiza likvora.

K: Da li postoji još nešto zbog čega bi se ćelije imunog sistema nalazine u likvoru?

D: Ne. Ili izuzetno jaka infekcija, ali koja bi se videla na druge načine, imao bih visoku temperaturu, sepsu ili slično, što nisam imao.

I tako, nakon šest meseci, saznao sam da imam multipla sklerozu.

Ako ste propustili, možete pročitati prvi deo intervjua.