Često slušamo o tome kako treba da unosimo omega 3 i omega 6 masne kiseline. Jedan od izvora koji se spominje najčešće su masne ribe. Odnosno, najčešće se spominje morska riba. To je ono što me je navelo na razmišljanje. Pitala sam se kako je moguće da je nešto što nam je toliko potrebno, neophodno da uvozimo.
Dobar deo ljudi na svetu ne živi pored mora, a masovan uvoz hrane, koja nije karakteristična za nečije područje je počelo tek nakon izuma hladnjače, odnosno, 1851. godine. Nemoguće je da su ljudi dotle bili deficitarni u omega 3 i omega 6 masnim kiselinama. Ljudi su od davnina naseljavali predela pored vode, jer, neosporno, bez vode nema života. Oni koji su živeli pored reka su se hranili rečnom ribom, a oni pored mora, morskom. Nije bilo velike mogućnosti za razmenu, jer kad bi se riba prenosila do udaljenih predela, vrlo brzo bi se pokvarila. Nakon istraživanja o zastupljenosti masnih kiselina u morskim i rečnim ribama, došla sam do podataka da i u nekim rečnim ribama ima dovoljne količina masnih kiselina kao i u morskim. Odnosno, ukoliko već želite da jedete ribu, najbolje je, a i dovoljno je, da se držite ribe iz svog predela.
Ukoliko živite u okolini reka, najčešće ribe koje se mogu kupiti su:
| Vrsta ribe | sadržaj omega 3 u 100 g |
|---|---|
| pastrmka | 2,0 do 4,5 |
| som | 0,3 do 0,5 |
| šaran | 0,6 |
A ukoliko ste na letovanju ili živite na moru, sledeće ribe su dobar izbor:
| Vrsta ribe | sadržaj omega 3 u 100 g |
|---|---|
| skuša | 2,0 do 2,5 |
| losos | 1,0 do 1,5 |
| tuna | 0,5 do 1,5 |
| sardina | 1,4 |
| brancin | 0,8 |
| smudj | 0,8 |
Dnevna preporuka za optimalno zdravlje je unos 500 mg omega 3 dnevno. To znači da je potrebno da pojedete na primer 100 do 200 g pastrmke ili oko 700 g šarana nedeljno. Ili ukoliko živite pored mora oko 200 g skuše ili lososa ili 400 g brancina nedeljno. Ukoliko jedete više, prekoračenje je tek ako pojedete više od 3000 mg omega 3 dnevno, što je baš dosta ribe. Ovde navodim samo omega 3, jer se do omega 6 masnih kiselina lakše dolazi i čovek ih uglavnom previše unosi u odnosu na omega 3.
Razmotrimo još neke parametre koji danas utiču na kvalitet ribe. Logično bi bilo da je riba koja potiče iz prirode najzdravija. Nažalost, zbog uticaja čoveka, to više nije tako. Reke, jezera i mora su sve zagađenija. Morska riba je puna teških metala, kao što je živa koji se vremenom akumuliraju i koje ishranom direktno unosimo. Za mnoge ljude je ulovljena riba teško dostupna. Druga opcija su ribe sa ribljih pijaca. Te ribe se čuvaju u ribnjacima, gde se gaje kao i pilići, u skučenom prostoru, neprirodnim uslovima. Hrane se raznim koncentratima, od čega je mnoga hrana životinjskog porekla, odnosno hrana koju ribe u prirodi ne bi jele. Zbog toga su podložnije bolestima i često se tretiraju antibioticima. Postoje propisi koji kontrolišu dozvoljenu količinu antibiotika kod u hrani, ali koliko možemo da budemo sigurni u primenjivanje tih propisa je pitanje. Ali opet, riba gajena u ribnjacima nema teške metale, pa je tu njena prednost. Da ukratko spomenem i zamrznutu i konzerviranu ribu. Zamrznuta riba može biti dosta dugo u zamrzivaču, a i ne možemo biti sigurni koliko puta je odmrzavana i nanovo zamrzavana. Konzervirana riba, kao i sva druga konzervirana hrana se ne treba konzumirati ukoliko baš ne morate. Tako svojevoljno unosite teške metale u organizam.
Da rezimiram. Ukoliko jedete ribu, birajte onu sa vašeg područja, odnosno sa područja u kom se trenutno nalazite. Na primeru Srbije, ribu upecanu u našim rekama i jezerima, onda iste te ribe iz ribnjaka, sveže, a morsku ribu kada ste na moru, po mogućstvu sveže upecanu. Nekako su mi teški metali primamljiviji od antibiotika i hrane sumnjivog porekla, mada tu presudite sami. Shvatam sad na kraju da je najbolji savet koji mogu da vam dam da izbegavate ribu, već da masne kiseline unosite lana, oraha i drugih biljnih izvora. Jeste da je potrebno da unesete više, zbog konverzije, ali to zdravom organizmu nije problem.
Nadam se da će nekome koristiti ovaj tekst kao dodatna informacija pri izboru ribe ili nekog drugog izvora omega 3 masnih kiselina pri sledećoj kupovini.
DRAGA KAROLINA,HVALA VAM NA SVEMU STO PISETE.RIBE OBOZAVAM I KONZUMIRAM IH DOSTA ,NEKAD REDJE ..USTVARI KAKO KAD JER ZNAMO DA JE KOD NAS OBICAJ DA KONZUMIRAMO RIBU KAD SU POSNI DANI.JA JE UZIMAM DOVOLJNO.OVO STO PISETE SVE JE U REDU I NIJE MI NISTA NEPOZNATO JER SAM DUGO ,SKORO 20 GOD.RADILA NA RIBNJAKU GDE SMO PROIZVODILI I GAJILI PASTRMKU TAKO DA MI JE TA TEMA CISTA, IMAM BRATA KOJI JE STRAVSTVENI RIBOLOVAC POLA FAMILIJE LOVCI TAKO DA U KUCI NIKADA NISMO NI BEZ RIBE A I RAZNE DIVLJACI.E SAD PORED SVEGA OVOGA OPET SU TU KAVURME MEKAN BELI HLEB RAZNA PRZENA MESA...STANDARDNO ZA NAS NAROD,MADA SAM JA POCELA DA NABAVLJAM RAZNA BRASNA HELJDU,RAZ,CRNO PSENICNO I TAKO MESAMO SA MALO BELOG PA TO JEDEMO,PROJINO SVAKO JUTRO I DOSTA TOGA VODIMO KAOBAJAGI REDA .NO PROBLEM JE UPRAVO TAJ O KOME VI PISETE DA JE DANAS USTVARI SVE ZAGADJENO,RECIMO DA JE MENI BLIZU CELIJSKO JEZERO,KADA DODJE PROLECE I TOPLJENJE SNEGA NADODJU REKE ..E LJUDI MOJI TO JE TAKVA GROZOTA DA VEROVALI ILI NE OD PLASTICNIH FLASA I KESA I RAZNOG SLJAMA NA TOM JEZERU SE OD VODE NE VIDI NI V . A TO NE PADA SA NEBA NEGO JE NASE DELO ,IMAMO GRADSKU DEPONIJU GDE MI SVI UMESTO DA BACIMO TU GDE MU JE MESTO MI TO IZVRNEMO ISTO TU ALI SAMO DESETAK METARA DALJE DA NE POKVARIMO NASE NAVIKE,E SAD TU TEK STA IMA DA SE VIDI POCEVSI OD UGINULIH ZIVOTINJA DO NEZNAM CEGA VEC.I TAKO DA NE BUNCAM DALJE HOCU SKRACENO DA VAM KAZEM DA SAMI SEBI NE VOZIMO REDA,CESTO KAD HOCEMO NEKOG DA NAGRDIMO ILI DA GA UPOREDIMO SA NECIM NAJGORIM MI KAZEMO ,,MA STOKA,, ,MENI JE U GLAVI STALNO JEDNA RECENICA KOJU JE MOJA MAJKA REKLA :GREOTA JE,,STOKA ZNA ZA SVAKI RED,,ETO JA GA BAS ODUZIH ALI STA DA RADIMO KAD SMO TAKVI NEODGOVORNI.KAD BI SMO IOLE MALO POSTOVALI PRIRODU I OVO MALO VAZDUHA KOJU UDISEMO,PRIRODA BI NAM VRATILA TRI PUTA VISE ....PISANJU NIKAD KRAJA ,POZDRAV IZ VINORODNE ZUPE I JOS JEDNOM VAM HVALA ZA SVE STO PISETE ,KORISNO JE,MILICA
Komentari